Često postavljana pitanja

Bakterijske naslage uzrokuju upalu ruba desni (gingivitis), koja se može proširiti na ceo potporni aparat zuba (parodontitis). Kod parodontitisa gubitak kosti uzrokuje stvaranje takozvanih parodontalnih džepova na rubu desni, kao i labavljenje zuba do potpunog gubitka zuba.

Gingivitis je upalna bolest ograničena na rub desni, dok se kod parodontitisa dodatno povlači vilična kost. Razlika između gingivitisa i parodontitisa je u tome što kod gingivitisa još nije došlo do gubitka potpore zuba. Stoga, dobrom kućnom oralnom higijenom, desni sa gingivitisom mogu ponovo zaceliti u zdrave desni. Kod parodontitisa je situacija drugačija: viličnu kost koju je upala jednom uništila telo ne može ponovo samo izgraditi čak ni uz dobru kućnu oralnu higijenu.

Nije svako povlačenje desni nastalo zbog parodontitisa. Ako imate povlačenje desni, u obzir se mogu uzeti dve situacije:

Mogli biste patiti od recesije desni zbog prejakog pranja zuba. Sa druge strane, parodontitis je upalna bolest nastala zbog bakterijskih naslaga. Ako se parodontitis ne leči, gubitak potpore zuba nastavlja se ispod ruba desni. Tek kod uznapredovalog parodontitisa rub desni se povlači i vi biste to mogli primetiti kao povlačenje desni, jer su pritom postale vidljive i površine korena zuba.

Parodontitis je upalna bolest nastala zbog bakterijskih naslaga. Ako se ne leči, gubitak potpore zuba nastavlja se iznutra nevidljivo ispod ruba desni. To je razlog zašto parodontitis ne možete sami prepoznati.

Neke znakove upale desni (gingivitisa) biste mogli sami prepoznati: crvenilo, oticanje i krvarenje pri pranju zuba. Kod parodontitisa bi se zubi mogli i pomaknuti, postati pokretljiviji ili bi se mogao osetiti neprijatan zadah.

Glavni uzrok je bakterijski plak (biofilm). Faktori rizika su nedovoljna higijena, pušenje, nezdrava ishrana, dijabetes ili stres. Takođe, genetski faktori igraju ulogu u tome kako vaš imunološki sistem reaguje na bakterije.

Stomatolog proverava faktore rizika i obavlja kratki parodontalni pregled sondom (merenje dubine džepova). Ako se sumnja na gubitak kosti, pravi se detaljan parodontalni status i rendgenski snimci.

Možete ponovo biti zdravi u smislu da se upala zaustavi, ali se izgubljena kost i tkivo obično ne vraćaju u prvobitno stanje. Dugoročni uspeh zavisi od vaše kućne higijene i redovnih profesionalnih čišćenja.

Rizik od komplikacija (periimplantitis) je veći kod osoba sa parodontitisom. Neophodno je da se prvo završi lečenje desni i da se uspostavi redovna profesionalna kontrola pre ugradnje implantata.

Razmak obično iznosi tri, četiri ili šest meseci, u zavisnosti od kvaliteta vaše higijene i težine prethodne bolesti.

Prazni prostori mogu dovesti do toga da se susedni zubi nagnu ili da zubi iz suprotne vilice «izrastu» u prazninu. Zbog toga bi praznine trebalo nadomestiti implantatima, mostovima ili protezama.