Dijagnoza parodontitisa

Sopstvena procena desni, na primer kod kuće pred ogledalom, nedovoljna je za ispravnu ocenu, jer sami ne možete utvrditi da li je potpora zuba već propala zbog upale desni. Isto tako, parodontalni džepovi se ne mogu sami prepoznati.

Tek ispravan klinički pregled u stomatološkoj ordinaciji pomoću takozvane parodontalne sonde može dati informaciju da li su desni zdrave, da li se radi o upali desni (gingivitisu) ili već o bolesti potpornog aparata zuba (parodontitisu).

Osnovnim parodontalnim pregledom želi se u kratkom vremenu utvrditi da li postoje problemi sa desnima. Pritom se na jednostavan način može dijagnostikovati gingivitis ili otkriti parodontitis.

Pomoću parodontalne sonde na odabranim mestima pažljivo i u milimetar precizno meri se dubina prodiranja na rubu desni.

Nakon ovog kratkog pregleda dalje pretrage se sprovode samo ako su pritom pronađeni znakovi gubitka potpore zuba. Ove pretrage uključuju takozvani parodontalni status i dodatne rendgenske snimke.

Pri kliničkom pregledu parodontalnom sondom na do šest mesta po zubu precizno se u milimetar meri dubina prodiranja sonde u parodontalni džep. Tačnije, meri se dužina između ruba desni i dna džepa. Pritom se govori o takozvanoj dubini sondiranja. Na zdravim mestima dubina sondiranja iznosiće najviše 3 mm. Na mestima gde je zbog parodontitisa potpora zuba već propala, dubina sondiranja može biti 4 mm ili više.

Dodatno se u takozvanom parodontalnom statusu u milimetar beleži visina vilične kosti (nivo atachmenta). Parodontalni status je neophodan za dijagnostiku i planiranje lečenja parodontitisa. Parodontalni status se može zabeležiti online u svakoj stomatološkoj ordinaciji i dalje koristiti: www.parodontalstatus.ch.

Dijagnoza parodontitisa se može jasno potvrditi tek sa neophodnim rendgenskim snimcima. Izbor rendgenskih snimaka potrebnih za dijagnozu parodontitisa donosi se tek nakon obavljenog kliničkog pregleda. Na taj način se opterećenje rendgenskim zračenjem može svesti na neophodni minimum.

Rendgenski nalaz u najjednostavnijem slučaju sastoji se od dva snimka (bite-wing snimka), a u najopsežnijem slučaju od takozvanog rendgenskog statusa sa dodatnih do 14 snimaka ili ortopantomograma. Napravljeni rendgenski snimci moraju prikazivati viličnu kost koja okružuje zube i tako omogućiti procenu stepena gubitka kosti.

Na svakom rendgenskom snimku u stomatološkoj ordinaciji zubi se moraju pregledati i na karijes i na parodontitis.

Modernim mikrobiološkim testovima u sastavu bakterijskih naslaga traže se sledeće patogene vrste bakterija:

Prevotella intermedia

Porphyromonas gingivalis

Aggregatibacter actinomycetemcomitans

Treponema denticola

Trud ovih dodatnih dijagnostičkih napora opravdan je kada dobijene informacije dovode do poboljšanja terapije ili kada se time mogu izbeći nepotrebna lečenja.

1999. godine u SAD-u je održana prva međunarodna radionica za klasifikaciju parodontalnih bolesti. Najvažnija novost u odnosu na Evropsku klasifikaciju iz 1993. bila je u tome da se oblici bolesti uopšteno više ne definišu primarno na osnovu starosti pacijenta pri prvoj dijagnozi (npr. juvenilni i parodontitis odraslih). Novo su uvedeni hronični i agresivni parodontitis, kao i parodontitis koji se može povezati sa sistemskim bolestima.

U novoj klasifikaciji od 2018. više se ne razlikuje hronični i agresivni parodontitis. Parodontitis se sada opisuje – slično klasifikaciji dijabetesa – pomoću takozvanih stadijuma (staging) i stepena (grading).